Кратак осврт на могуће ривале:
Нордсјеланд је до визе за ЕЛ дошао преко данског купа, што им је уједно и први трофеј у историји.
Што се тиче играчког кадра најзвучније име им је свакако Јужноафриканац Зума Сибусисо, иначе легенда Копенхагена, добро познат ревносним пратиоцима најважније споредне ствари на свијету. Основани су тек 1991, а играју на Фарум парку (капацитет 10.000).
И једна мала занимљивост:
Wikipedia wrote:FC Nordsjælland is known as an attacking minded team, that plays a 4–3–3 system which is well suited for their fluid passing style football.
FC Nordsjælland have a strong youth development setup.
А ево како славе голове
Слован Братислава је тим који ме прошле године за*ебао за огромне паре, па са те стране не бих имао ништа против
да им се осветим 
Имају и један евро-трофеј, из 1969. када су у Купу побједника купова савладали велику Барселону са 3:2. Тачније, још њих 10, пошто су толико пута били "побједници" Интертото купа
Од играча познатих нашем поднебљу ту је Јурај Халенар, бивши играч "чувене" Артмедије, иначе стријелац хет-трика у суперсензационалном тријумфу (5:0) над Селтиком прије 5 година, када су ушли у ЛШ. Ту су и један Аргентинац, Тогоанац и Обалобјелокошчанин
. Имају и 2 босанћероса.
Првенство им стартује овог викенда.
Интер Турку, чини се као најпожељнији ривал из ове групе. Клуб са 3 трофеја у својој краткој историји (основан 1990.) и са сиромашним евро-искуством (по једно учешће у Интертоту и квал. за ЛШ). Прошле сезоне 5., ове 7. на табели (послије 13. одиграних кола). Дакле не би нам одговарали због тога што су у пуној такмичарској форми и што би ово, географски гледано, било најдаље могуће гостовање. У играчком кадру имају 2 Бразилца (а ко их све данас нема
), 2 Нигеријца, по једног Холанђанина, Американца, Канађанина и Сијералеонца
(мада изгледа да ниједан није ништа посебно) . У потпуности оправдавају име
Интернационал.
Видеотон илити Фехервар, овдашњим (углавном старијим) љубитељима фудбала познат по чувеном полуфиналном дуелу УЕФА Купа са сарајевским Жељом 1985., када су прошли и изборили финале са славним Реал Мадридом (наравно Реал је био бољи у том двомечу). Елем, прошле сезоне им је измакла титула
за само 1 бод иако су били лидери већим дијелом првенства, бољи је на крају био Дебрецен. Од 1990. године забиљежили су тек 2 учешћа у Европи (2003. и 2006.). Немају ниједан трофеј мађарског првака у клупским витринама - освојили су 1 Куп и 2 Суперкупа.
Најбољи играч им је добро познати
Немања Николић (ех, да смо њега довели умјесто овог нашег
). Њихов члан је и наш Бојан Ђорђић. Затим Младен Божовић (нашим свакако неће недостајати мотива уколико будемо играли против ових), а ту је и још неколико играча са ових простора. И ови имају једног Бразилца.
Играју на Состои стадиону у Шекешфехервару, капацитета 14.300 сједећих мјеста.
НК Марибор, популарне Виоле су најуспјешнији словеначки клуб и једини из своје земље који је успио да се пласира у групну фазу ЛШ (1999. године). Период 1996 - 2002 остаће упамћен по апсолутној доминацији Марибора на домаћој сцени, освајањем чак 7 узастопних титула. Од тада су, под теретом огромне финансијске кризе, успјели да освоје још само 1 титулу (2009).
Играју на Људском врту у Марибору (капацитет 12.435).
Капитен им је Бразилац Марко Тавареш (нападач), иначе бивши члан АПОЕЛ-а. Поред Хрвата Павличића он им је једини странац.
Са навијачке стране ово би било најзанимљивије гостовање.
Рух Хорзов је један од најуспјешнијих тимова у Пољској, основан далеке 1920. Имају 14 титула и 3 купа, а могу се похвалити и са по једним учешћем у 1/4 финала КЕШ (1975.) и Купа УЕФА (1974.) Ово им је прво појављивање у Европи послије 2000. године.
У тиму имају по једног Србина, Словака и Хрвата, све остало су домаћи играчи. Садлок и Собиех имају по 9, односно 3 наступа за А репрезентацију Пољске.
Валета је трофејни малтешки клуб, који углавном служи као топовска храна у европским оквирима. Довели су овог љета 2 Бразилца (из локалних клубова) и једног Нигеријца, али имају заиста минималне шансе да избаце Рух и тиме направе прворазредну сензацију.