Evo jedan dobar novinarski text o ovome... Jeste malo duzi, pa koga ne mrzi, nek cita...
Zviždanje himni je odraz (ne)vaspitanja onog ko to čini i oko toga nema polemike. Mi smo tu disciplinu unapredili, pa smo dugo zviždali i svojoj. Još jedan dobar način da zbunimo svet koji nas i bez toga ne razume baš najbolje. Ipak, zviždanje himni protivnika nije samo naš specijalitet.
Neću ovom prilikom navoditi primere iz komšiluka (naročito iz bivših YU republika), jer je to mentalitet i nivo kulture koji je sličan našem. Navešću primer "sveta" i "zapadne kulture" koji nam često u ponašanju stoje kao svetionik, koji nam određuje pravac ponašanja i na osnovu kog pravimo razliku između "kulturnog" i "nekulturnog" ponašanja. Bilo je to 2008. godine na otvaranju velelepnog stadiona "Ernst Hapel" u Beču. Igrale su reprezentacije Austrije i Nemačke. Prijateljska utakmica, prohladno veče, pun stadion i, pre samog početka utakmice, šok za grupicu novinara sa Balkana. Od Austrijskih zvižduka nismo mogli da čujemo Nemačku himnu. Zviždali su svi osim nas i par stotina Nemaca na severnoj strani stadiona. Kolega iz Hrvatske me je samo pogledao i rekao: "Znači, ovome težimo?"
Nikome, posle te utakmice, nije palo na pamet da priča o tome. Naredni protivnici Austrijanaca nisu pretili da će, ukoliko se bude zviždalo njihovoj himni, napustiti stadion. Pričalo se samo o fudbalu (pobedili su Nemci).
Ne želim ovom pričom da aboliram naše zviždače. Ne želim da opravdam zviždanje. Želim da kažem da taj isti "svet" ima drugačiji kriterijum prema našem i prema svom nevaspitanju. Zato Francuzi sada mogu da upozoravaju i prete da nepoštovanje „Marseljeze" neće biti tolerisano! Može im se.
I nije to prvi put da nam se događaju slične stvari. Slične pretnje bile su upućene iz Istanbula pred utakmicu kvalifikacija za Ligu šampiona između Partizana i Fenerbahčea. Uoči prvog duela navijači crno-belih su upozoreni da će i najmanji incident, a pogotovo podrška haškom optuženiku Radovanu Karadžiću, automatski povući drastične sankcije. Grobari su, međutim, bodrili svoj klub bez ijedne mrlje. Uoči revanš meča sa Partizanom, navijači Fenerbahčea su kamenovali autobus sa novinarima i prijateljima kluba iz Beograda, da bi tokom meča uzvikivali: "Kosovo, Kosovo" i isticali albanske zastave. Da li je zbog toga Fenerbahče bio kažnjen?
I taj tretman važi, uglavnom, za ceo Balkan. Kada navijači Linfilda u Severnoj Irskoj na utakmici protiv Dinama iz Zagreba vređaju na rasnoj osnovi tamnopute igrače gostujućeg tima i uzvikuju "Srbija, Srbija", onda tu nema politike? Irci ne treba da budu kažnjeni?
Ovakvih primera ima mnogo. Nema našeg kluba koji je igrao u Evropi, a da nije imao neko neprijatno iskustvo.
I šta sad, pitate se. Pa ništa. Treba da budemo svesni činjenice da imamo drugačiji tretman od drugih i da se ponašamo u skladu sa njom. Treba da budemo kulturniji od "kulturnih po definiciji" i da im ne damo priliku da nam ponovo pokazuju da su moćniji i uticajniji. Posle toga će nam i pobede biti slađe.
Vidimo se 9. septembra na Zvezdinom stadionu!
Вилота, издржи!